2010

Ono gde su živeli moji
Dedovi
Dedovi mojih dedova
Njihovi pradedovi
Napuštam

Neću da se savijam kako vetar duva
Neću od sebe da me iko čuva
Neću da stvaram tu gde nema semena
Neću sebe da varam da ima još vremena

A slutim biće

Ne želim
da gledam kako sviće
i kako sunce obasjava neki novi front
Ne želim
da strahujem za sutra
da se plašim senke svoje
da je sve nepregledno kao horizont.
Zašto svako novo jutro dočekati u strahu
zašto sve podrediti
Stihiji
Pepelu
Prahu

Zato napuštam
Pradedove
Dedove mojih dedova
njihove dedove

I ono gde su živeli moji

Posveta prijatelju

Izvini,
nisam mnogo plakao
moja bol je bila veća od suza
brža od svih reči
izgovorenih posle tvoje smrti
jer ja sam znao.

Tvoja slika
još uvek prkosi životu
što se vuče pored nje,
tvoj osmeh je ciničan.

U svakom plamenu sveće,
koju poljubim i
namenim tebi,
titra jedno pitanje
ima li dobre rakije na nebu?

Buđenje

Tek sam se probudio i
poluzatvorenim očima
Gledam iz daleka
Želju
Da budem sličan
Onom što ga ostavih u
Snu,
Da pulsiram iz praznog u
Prazno
Iz para u nepar.

Ustajem da napravim Dan -
Sklanjam zavesu,
Otvaram prozor,
Mrak se povlači u uglove sobe, Ja
Vraćam se da zaspim
Kao voda u ledu,
I pronađem se,
jer svi živimo od sličnosti.

Ne zaboravljam!
Čuvaj se onoga što želiš -
Možda to i dobiješ.