MC PayHomyYeah!

”Lutajući” netom naiđem na svedočenje I.N, maloletnika koga je napastvovao vladika Pahomije (u daljem tekstu , eng. MC PayHomyYeah!). U krajnje potresnoj ispovesti, tada mladi učenik bogoslovije prenosi ’’humanističko delovanje’’ MC – a : „Manastir Prohor Pčinjski. Letnje veče 1999. godina…Vladika me kod obližnje garaže uhvatio rukama za slabine i privukao sebi. Počeo je da me grize za levo uvo. Jezikom je prelazio preko mog vrata. Naglo me je privukao k sebi, poljubio u usta, pokušavajući da više puta uvuče jezik. Izvukao mi je majicu iz trenerke i prelazio rukama po mojim golim leđima. Počeo je da me hvata za zadnjicu i polni organ, onako preko trenerke. Otkopčao je mantiju, spustio svoj i moj donji veš i uhvatio me za polni organ…“
Posebno je značajno da se događaj odigrao 1999 god, pre ravno 11 god. Šta se desilo u međuvremenu? MC ne samo da nije raščinjen, već je prošle godine eparhija za njegove potrebe kupila dotičnom dzip vredan 26. 000 eura. Ovo valjda da povrati poljuljano samopouzdanje MC – a, kako bi određene vrste ’’humanističke delatnosti’’ mogao da obavlja u puno boljim, zlobnici bi rekli komfornijim, uslovima. Znate obavljati ’’humanističku delatnost’’ u produktu kragujevačke zastave, nekog dotrajalog Micubišija ili u Dzipu marke”kompas 2.0 CRD sport”, nije svejedno…. reč je o ugođaju…..

MC se, potom, preorijentisao, pa sada, u skladu sa savremenim tokovima, usavršava metode ’’humanistčkog delovanja’’ organizujući ( gle čuda!!! ) Dečije festivale. Na taj način pokazuje zanimanje za buduća pokolenja! To je moguće jedino u zemlji Srbiji, da osobe koje su optužene za pedofiliju organizuju Dečije festivale, negde sam pročitao da nas ne sme začuditi ako, sada, Mladić bude organizovao ’’Srebreničke dane leta’’.
Institucije sistema su zakazale, sud je odigrao savršeno svoju rolu u ovoj tragi – komediji. Ja pitam, sve koji budu čitali ovaj post, kako bi se osećali da su bila zlostavljana njihova deca? Znate svako odmahivanje rukom da se to dešava nekom drugom je znak ogromnog egoizma, koji nam se može, u najgorem mogućem obliku, vratiti kao bumerang.

Mnogi će dušebrižnik reći da se to radi i kod ’’onih’’ drugih.Tačno. Ali Kristofer Hičens nam pojašnjava : ’’ To su uobičajene stvari, poznate američkim, australijskim i irskim katolicima. O silovanju njihove dece i zataškavanju takvih zločina premeštanjem silovatelja i mučitelja iz jedne u drugu parohiju pisalo se naširoko. Isto važi i za nedavno dato, odocnelo priznanje papinog brata, monsinjora Georga Racingera, da iako ništa nije znao o seksualnom napastvovanju u crkvenom horu koji je vodio od 1964. do 1994, kad sada bolje razmisli, žao mu je što je imao običaj da dečacima deli šamare.’’, dakle kod tih drugih se nešto pokrenulo s mrtve tačke.Čućete kod tih drugih I ovakve opaske :’’ Na čelu rimokatoličke crkve nalazi se osrednji bavarski birokrata…..Možda je sam Racinger banalna pojava, ali čitava njegova karijera zaudara na zlo – trajno i sistematsko zlo koje egzorcizam ne može da savlada.’’
Vreme je da se I kod nas nešto pokrene. Da budemo načisto, ne pišem protiv dogmi na kojima crkva počiva, već o instituciji crkve, a posredno I o ostalim institucijama sistema koje su zakazale. Ovde nije potreno pojanje već – Pravda!!!

Zašto su Justiciji, boginji pravde, svezane oči?!

P.S. Od četvorice napastvovanih dečaka, dvojica su završila bogosloviju u grčkoj, jedan se posvetio privatnom biznisu, dok je jedan od njih na lečenju, gde se bori sa traumama nastalim kao posledica zlostavljanja.

Zamislimo se svi!!!!