Branko Milić
Tek sam se probudio i
poluzatvorenim očima
Gledam iz daleka
Želju
Da budem sličan
Onom što ga ostavih u
Snu,
Da pulsiram iz praznog u
Prazno
Iz para u nepar.
Ustajem da napravim Dan -
Sklanjam zavesu,
Otvaram prozor,
Mrak se povlači u uglove sobe, Ja
Vraćam se da zaspim
Kao voda u ledu,
I pronađem se,
jer svi živimo od sličnosti.
Ne zaboravljam!
Čuvaj se onoga što želiš -
Možda to i dobiješ.
Like this:
Jednom blogeru se sviđa ovo .
“vracam se da zaspim
kao vod au ledu”…
lepo…
Svidja mi se kako pises pesme.
i kako pravis Dan