Neću više o crkvi I proneverama!!!.Danas ću preskočiti popove, lopove, topove …pisaću o intelektualcima. Da pišem o intelektualcima potaknuo me je čovek koji mi je predložio da napišem udzbenik za svoje učenike.Reč je o dr M.Nešiću, dugogodišnjem profesoru medicinskih nauka. Ima ljudi ,iako retkih, koji nam s’ svoje posebnosti predstavljaju pravi primer kako trebamo obavljati dodeljenu nam prosvetiteljsku delatnost. Već u periodu kasne jeseni , prof. Nešić u sebi zadržava duh koji se danas retko sreće I kod puno mladjih kolega. Sa velikim ushićenjem prihvata sve ono što donosi modernizacija obrazovanja, pa na taj način uspostavlja naučnu strogost u vaspitnoobrazovnoj delatnosti.Reč je o pravom intelektualcu, humanistički orijentisanom, koji nije prodao ideale mladosti za udobnost starosti.Govoreći o ovom profesoru, pokušavam da govorim o onome što smo ili što bi trebali da budemo !Ja imam sreću da poznam tog pravog didaskalosa od koga učenici I kolege dobijaju ‘’kulturna I naučna otkrića, a nikada ideološka I politička pokrića.’’
Branko Milić
